„Zašto neki misle da znaju sve: između televizije, znanja i stvarnog razumevanja“

Sve znam, jer sam gledao na TV-u

Znate one ljude – stariji su 60+, jedva završili osnovnu školu, ali kad sednu za sto i otvore usta – odjednom su profesori, politički analitičari i stručnjaci za svetski poredak, ratove, vreme, klimu...

Njihova magična diploma? Daljinski upravljač.
Njihov univerzitet? Dnevnik u 19:30.
A specijalizacija? Komentarisanje uz šoljice kafe i rakijicu.

Slušam ga kako objašnjava: „Sine, sve ti ja znam… ovaj tamo predsednik, ministar, načelnik, on uvek zna sve najbolje, vidiš koliko se muči i ne spava da nama bude bolje,   ( ne kapiraju da on to radi jer mu je tako naređeno, ili da samo on ima lične koristi, ili da je "Sve  to dogovoreno unapred.“).  Vi mladji ništa ne znate,znam ja ....vi ste uvek na pogrešnoj strani...nekad je bilo mnogo bolje ( samo je iluzija da je mnogoooo bilo bolje).  itd.

Ja pitam: „A otkud ti to?“
On ponosno: „Pa rekli na televiziji! Eto, sad ti je sve jasno.“ ili još "Ja samo da kažem Putinu, Trampu..."

Da, jasno mi je – jasno mi je da ti ne razlikuješ mišljenje od reklame za deterdžent.

I tako sedimo, a čovek sa ponosom prepričava celu emisiju, kao da je on lično sedeo u parlamentu, pregovarao sa diplomatama i rukovao se sa predsednicima sveta. U stvari, jedino čime se rukovao je daljinski i često čašica rakije.

Ali najlepše od svega je ta čvrsta uverenost. Možeš ti da pokažeš podatke, izvore, analize – ali nema šanse. Njegov argument je nepobediv: „Ma ja sam to gledao, znam ja sve.“
E pa svaka čast, profesore, još malo pa Nobelova nagrada za prepričavanje TV programa.

Neki ljudi jednostavno veruju da je televizija njihova lična enciklopedija i da je samo na tv  istina. 

Ali zapravo tv – to je samo šarena kutija koja prodaje priče. A oni ih, kao najrevnosniji studenti, uče napamet.

Elef

akademijalicnograzvoja@gmail.com

#SveZnamJerGledamTV
#ProfesoriIzDnevnika
#DaljinskiDiploma
#KafanskiAnalitičar
#TVIstina

---