Посета Румунији и српским манастирима , mr sci. Слободан Маслић

 Посета Румунији и српским манастирима

                                         забележио mr sci. Слободан Маслић

Наше путовање у Румунију почело је рано ујутру, када смо напустили Пачир у пет сати. Пут нас је водио кроз Мађарску, у правцу Сегедина, Арада и Темишвара. На границу Хоргош стигли смо око 6:45, али је прелазак потрајао – у Мађарску смо ушли тек после осам часова, а шенгенску линију без провере пасоша прешли смо у Румунију у девет. Иако смо мало дуже чекали на границама, а после паузе одмах 20 минута за тоалете и кафу, све је било у реду, па су нас чак и фотографисали на граници, што је, рекли су, пробна процедура пошто је ЕУ увела за све грађане који нису у ЕУ (раније се то звало дискриминација, а сада је демократија).

Први манастир који смо посетили био је Бездин, западни део Румуније данас , у Поморишју. Манастир у Бездину је посвећен празникуа Ваведења Пресвете Богородице. који је задужбина познате богате српске породице Јакшић из 15. века. У њему данас живи само један монах и један искушеник. Дочекали су нас веома топло и почастили прелепим послужењем који су припремили српски парохијани. Дали смо им нешто јако симболично прилога. Црква се тренутно реновира, тако да нисмо успели да сликамо унутрашњост, али је атмосфера била молитвена, пријатна и достојанствена. Занимљиво је приметити да у Бездину и околним селима старија генерација Срба – родитељи, баке и деке – и даље добро говоре српски и без акцента, њихова деца знају да кажу „добро јутро“ и „хвала“, док унуци више готово ништа не разумеју српски.

неке слике из манастира Бездин

Други манастир ХОДОШ ии Бодрог, који смо посетили неки повезују са краљем Милутином (иако Румуни тврде да је основан 1177. година, али не помињу Србе) и датира из 12. века. 

Иако је овај манастир и српска задужбина из 15. века угледне и богате породице Јакшић, у њој сада бораве само румунски монаси. У манастирској цркви већина икона је потписана на црквенословенском језику, ћирилицом. У манастиру се налази и музеј, који нас је одушевио својом лепотом и уређеношћу. Посебан утисак оставиле су старе књиге на црквенословенском језику, писане ћирилицом!

Подсетићу вас да је у Румунији до 1860. године писмо било ћирилица, док се од тада и данас по налогу Ватикана користи латинично писмо, иако су Румуни православци. 

Читава посета је оставила снажан утисак - топлина људи, историјска вредност манастира и спој српске и морамо поменути и румунске традиције.

 Путовање је било пријатно и добро организовано (ко заксни на бус, остаје), а сећање на ова света места и сусрет са њиховим чуварима биће верујем дуго у нашим срцима. 

Следећи блог ће се наставити импресивном посетом Араду, који је некада имао српску већину, а сада се смањио на 300 српских душа у граду од 150 хиљада становника. Арад град  је имао првог српског доктора наука, чувеног Саву Текелију.

Нека је сваки благослов са свима нама! 

Елеф, Слободан . 

Пачир бања

Кликните и прочитајте о Араду:

https://udurzenje-za-zdrav-zivot.blogspot.com/2025/09/blog-post_14.html

и о Србима у Темишвару: https://udurzenje-za-zdrav-zivot.blogspot.com/2025/09/blog-post_15.html

akademijalicnograzvoja@gmail.com

#srbiurumuniji #manastiriurumuniji  #manastirisrpskiurumuniji