Muzikoterapija MOCARTOM, Mozart

Mozart efekt

Mocart efekt je termin kojim se najprije obuhvaća specifičan uticaj muzike Wolfanga Amadeusa Mozarta na ljude, biljke i životinje, a prvi ga je upotrijebio Alfred A. Tomatis, francuski ORL specijalista.
Odavno je poznato da moderna muzika nema smirujuće djelovanje na čovjeka kao što ga ima klasična muzika. Naučnici su pokušavali otkriti šta je razlog tome. Neurobiolog i fizičar Gordon Shaw je zapazio da slušanje Mocartove muzike izaziva poboljšanje koncentracije i sposobnosti kreativnog razmišljanja. Počeo je ispitivanja u kojima je utvrđivao koji dijelovi mozga se aktiviraju slušanjem muzike. Primijetio je da muzika aktivira samo dio mozga koji je zadužen za obradu tonova i da se taj dio mozga uvijek aktivira, bez obzira o kojoj se vrsti muzike radi.
To pravilo ne vrijedi kada je u pitanju Mocartova muzika.
Analize učestalosti promjene jačine zvuka u okviru muzičkog djela su pokazale da Mocartove kompozicije imaju specifičnu promjenu jačine u periodu od 30 sekundi, a taj period je identičan osnovnom baznom uzorku moždanih talasa. To znači da slušanje Mocartove muzike dovodi do sinhronizacije rada lijeve i desne moždane hemisfere odnosno, dovodi do opuštanja, poboljšanja koncentracije i povećavanja kreativnosti.

Ispitivanja su išla i dalje tako da danas imamo i napravljenu klasifikaciju Mocartovih muzilkih komada sa tačno odreženim namjenama. Neki su odreženi za poboljšanje koncentracije, neki za opuštanje, a neki dovode i do povećanja inteligencije. Naime, nekoliko grupa psihologa je izvodilo eksperimente u kojima su ispitanici ispunjavali testove inteligencije. Nakon toga su slušali specifične Mozartove muzičke komade, a nakon toga su ponovo testirani. Rezultati su pokazali povećanje inteligencije za oko 15%.( za radoznale: Mozart Sonata for Two Pianos in D Major, K.448). No, efekat nije trajan, jer je 'povećana inteligencija' ispoljavana do nekih 20 minuta nakon slušanja. Nakon tog perioda uspostavljalo se uglavnom normalno stanje kao i prije početka eksperimenta.

Bilo kako bilo, korišćenje Mocartovog efekta provode mnoge institucije i pojedinci. Neki farmeri puštaju muziku u štalama i primijećuju da krave daju više mlijeka. To rade i u samostanima Bretanje. Mocartova i barokna muzika se koristi kod specijalnih Superlearning tehnika za brzo učenje stranih jezika. Mnoge bolnice koriste takvu muziku u bolničkim sobama i postižu manje utroške lijekova za smirenje.
Nedavno je prevedena interesantna knjiga Dona Campbella 'Mozart Efekt' pa je preporučujemo onima koji žele više znati o tome.Autor je obradio široku oblast djelovanja muzike, tonova i ritmova na čovjeka slijedivši trag tog upliva do daleke prošlosti.


A da ne bi bilo previše suhoparno, evo nekoliko konkretnih naziva Mozartovih djela sa predloženim primjenama:

Rondo-Allegro, Mala noćna muzika (Eine Kleine Nachtmusik) in D duru, K. 525 (za koncentraciju i učenje)
Allegro, Koncert za klavir Nr.1 u D duru, K.107 ( za kreativnost)
Crkvena sonata u C duru, K.336 ( za relaksaciju)

Pripremio: mr sci.Slobodan Maslic

akademijalicnograzvoja@gmail.com

SUKOB ESKULAPA I HIGIJE

Sukob Eskulapa i Higije

Još u periodu stare Grčke postojao je jak sukob između lekara i iscelitelja, u tom sukobu leži i današnji odnos između konvencionalne i alternativne medicine. U Grčkoj, lekari su radili pod patronatom Eskulapa,boga medicine, dok su se iscelitelji klanjali Eskulapovoj kćeri, blistavoj Higiji, boginji zdravlja. Rene Dibo, pisac i filozof , je zapisao da je za poštovaoce Higije zdravlje prirodan poredak stvari, najvažnija uloga medicine je da otkrije i prenese ljudima prirodne zakone čije je poštovanje bitno za zdrav duh i telo. Sledbenici Eskulapa smatraju da je uloga lekara da izleči i popravi ono što je mogućno uz određenu vrstu spoljašnje intervencije. Oni ne prihvataju mogućnost sposobnosti organizma da se sam oporavlja.
Prvi grijeh

Šta danas predstavlja zvanična medicina, koncept koji ima prethodnike u sledbenicima Eskulapa? Moderna zvanična medicina je toliko skupa da se jedva održava. Osnovni problem društva je kako da pokrije troškove zdravstvene zaštite. Njavažnije je ko će da plati troškove medicinskih usluga koje su sve skuplje. Pošto je medicina na zapadu koncetrisana na određivanje spoljnjih izazivača bolesti, ona je koncetrisana na pronalaženje sredstava protiv njih. Pronalaskom antibiotika su savladane infektivne bolesti čiji su izazivači bakterije. Ipak danas je ovakav pristup lečenju infektivnih bolesti u velikoj opasnosti, otpornost mikroba na lekove je postala osnovni klinički problem, ovi organizmi su sve manje osetljivi na antibiotike, čak i na nove agense koji su sve jači.

S druge strane, na Istoku, a naročito u Kini, medicina je bila usredsređena na povećanje unutrašnje otpornosti na bolesti, tako da čovek može da bude zdrav bez obzira na štetne uticaje kojima je izložen, a to je suština i strategija Higije. Kineski lekari su otkrili prirodne supstance koje okrepljujući deluju na čovekovo telo. Tonici kineske medicine utiču na ODBRAMBENE SNAGE ORGANIZMA – IMUNOLOŠKI SISTEM , na njih bakterije ne mogu postati rezistentne, jer tonici i ne deluju na njih, već podstiču sam ljudski organizam da se brani i izbori sa nosiocima bolesti. TO JE SUŠTINA RAZLIKE IZMEĐU DVA KONCEPTA LEČENJA, JEDNOG KOJI PREDSTAVLJA ESKULAP I DRUGOG KOJI PREDSTAVLJA HIGIJA.

Higija, boginja zdravlja

SLEDBENICI ESKULAPA SE ZANIMAJU ZA LEČENJE KOJE STIŽE SPOLJA,

SLEDBENICI HIGIJE SE ZALAŽU ZA ISCELJENJE KOJE POTIČE IZNUTRA.

Isceljenje je uspostavljanje jedinstva i ravnoteže i ono je moguće zahvaljujući urođenom mehanizmu isceljenja koji postoji u čoveku. Telo može samo da se isceli zato što ima svoj isceliteljski sistem koji treba aktivirati. Na svakom nivou biološke organizacije našeg tela, počevši od DNA, u nama postoje mehanizmi za samodijagnostiku, samoozdravljenje i regeneraciju. Pitanje je kako aktivirati taj mehanizam, kako promeniti način života u cilju povećanja isceliteljskih mogućnosti, time ćemo se baviti u ovom kompleksu tema : hranom, smanjenjem stresa, vežbama, dodacima ishrani, lekovitim biljkama, mentalnim lečenjima : mogućnostima da um izleči telo.

Koje su poznate Hipokratove preporuke i da li se danas lekari zvanične medicine pridržavaju ovih njegovih maksima? Najpoznatije Hipokratove preporuke su :

"Primum non nocere.“ ( PRE SVEGA, NE ČINITE NIKAKVO ZLO.) i „ Vis medicaris naturae“ ( POŠTUJTE ISCELITELJSKU MOĆ PRIRODE)

Evo nekoliko ideja koje sam našao u raznoj literaturi, bilo mi je lako da ih prihvatim i usvojim, i one definitivno mnogo koriste:

-TELO TEŽI DA BUDE ZDRAVO, A ZDRAVLJE JE STANJE SAVRŠENE RAVNOTEŽE U KOJOJ SVI ORGANI RADE NESMETANO, A ENERGIJA SLOBODNO CIRKULIŠE.

--KADA SE RAVNOTEŽA POREMETI, TELO TEŽI DA JE POVRATI.(Lečenje treba da teži ponovnom uspostavljanju zdravog stanja, a ne suzbijanju simptoma bolesti. )
- ISCELJENJE JE PRIRODNA MOĆ
- TELO JE CELINA I SVI DELOVI TELA SU POVEZANI
- UM I TELO SU JEDNO
-VERA UTIČE NA SPOSOBNOST ISCELJENJA, KAKO VERA PACIJENTA, TAKO I VERA LEKARA.

Na kraju ovog kratkog teksta, recimo još ovo: prirodno je potražiti najbolje moguće lečenje za sebe; u nekim akutnim i opasnim
stanjima potražimo ga i spolja, dakle među sledbenicima Eskulapa, ali nikada ne zaboravimo da isceljenje dolazi iznutra, ono proističe iz same prirode živih organizama kao što to sledbenici Higije tvrde!

Ivan Lazić


www.spiritual-net.net - Datum: 04.06.2009